15.07.2017.

БИЦИКЛ


Бициклизам може бити хоби, рекреација, дружење, путовање, истраживање... Може бити авантура у природи, али и спорт. Једноставно се може рећи да је бицикл јефтино а здраво превозно средство.

Како је све почело?

          
     Откриће бицикла није везано за једно одређено време и за једног проналазача. Најстарији подаци о бициклу пронађени су у древним цивилизацијама Египта, Кине и Индије. На једном од дела славног Леонарда да Винчија постоји цртеж бицикла. То је први нацрт за машину која се покреће ручицама и педалама.
          Први модели дизајнирани у другој половини XVII века су били веома неефикасни јер су недостајале неке функције које данас бицикл чине у потпуности функционалним. Један од њих је дизајниран 1690., који  се састојао од дрвеног рама на којем су точкови.

          На основу истог дизајна касније  су прављена побољшања. Тако је  1816. године  дизајниран бицикл  са управљачким уређајем, који је у част свог изумитеља  назван  "DRAISIANA ".
          Године 1839.,  Макмилан је додао  полуге и педале што је омогућило возачу да покрене бицикл са ногама не додирујући тло.


          Један од најпопуларнијих је "велосипед"  дизајниран 1846. године. Био је то побољшани модел у широкој употреби у Великој Британији под називом "DALZELL". Ернест Микхаус је 1861. године одлучио да стави педале на предњи точак старе "дресине". Иако је ово откриће било важно, он је направио грешку: није било начина да се на овом возилу одржи равнотежа. У Великој Британији је 1869. године на метални точак монтирана гума, па је возило било први пут патентирано под називом "бицикл".

               
                   

Историјат бицикла.


         Од дана када је створен па све до данас, бицикл је популаран у свим деловима света.  Људи га користе на различите начине јер има разне могућности. Бициклом се може превозити терет.  У Кини служи као нека врста таксија који не користи гориво и не загађује ваздух. Са лакоћом може проћи кроз све саобраћајне гужве. За бицикл не морате имати асфалтни пут.

Бицикл и спорт.

          Бициклистички спорт има неколико дисциплина, од трка на путу до вожње по планинама.
ТРКЕ НА ПУТУ (уличне трке) - Ове трке су организоване трке на великим удаљеностима и у њима учествује много такмичара. Одвијају се у више етапа. Чувена је трка Тур де Франс (Tour de France), чија је дужина око 3200 километара. 
ТРКЕ НА СТАЗИ - Ове трке се одржавају на стрмој ограђеној овалној траци дугачкој 250 метара.
БИЦИКЛИСТИЧКИ КРОС - У свим већим градовима организује се као манифестација.
БРДСКИ БИЦИКЛИЗАМ - Као што и сам назив казује ове трке се организују по стазама брда и планина, кроз шумарке, ливаде и потоке. Због оваквих услова неке деонице на стазама се не могу прећи бициклом. Сналажљиви учесник трке често мора ићи пешке, а бицикл носити на леђима.
BMX - је атрактивно такмичење у коме учесници изводе пуно необичних скокова, прелазе преко препрека и врше разне окрете на бициклу.                                                                     
          За сваку врсту такмичења користи се нарочито опремљени бицикл.
Као спорт бициклизам је укључен у Олимпијске игре од самог њеног оснивања 1896. године.


Бициклистичка опрема

Добар спортиста сем доброг бицикла мора имати и добару опрему.

КАЦИГА - је обавезни део спортске опреме и треба је носити чак и за краће туре.  
 
 
ОДЕЛО - чине термокомбинезони  и мајице. Одело је направљено од специјалног материјала који не упија зној и не пропушта ветар. Обавезно је у две-три боје како би било лакше уочљиво на путу.
                                                       


НАОЧАРИ - Штите очи од сунца, али и од прашине и бубица.
ШТИТНИЦИ - Користе се за заштиту колена и лактова.   
                                             
РУКАВИЦЕ - су такође битне јер чувају бициклисти дланове  и зглобове.  

ФЛАШИЦА ЗА ВОДУ - У воду се може додати и лимунов сок. 

ПУМПА ЗА ГУМЕ - Без ње се не полази на пут јер никад се не зна кад може затребати.
Ја на бициклу у дворишту мог ујака Тренкић Мирослава.
Бицикл придржава и помаже ми Љубиша Јефтић, ујаков побратим.
Слика је настала око 1968. године

14.05.2017.

Екскурзија - 2017.



 11. мај 2017. год.
Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из 1. српског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића.
На платоу узвишења, где је био шанац Стевана Синђелића, 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Командант српских устаника на Чегру, Стеван Синђелић остварио је тада херојски подухват. Пуцањем у барутану покушао је да заустави продор Турака. Од глава изгинулих Срба на Чегру Турци су исте године изградили  Ћеле кулу у Нишу.

 

 

  

  





 
Каменички вис је један од врхова на планини Калафат (837 m), на надморској висини од 814 m. Налази се на територији нишке градске општине Пантелеј.
Удаљено је 14 km од центра Ниша. Налази се изнад села Каменице,  по коме је добило име, на надморској висини од 750-800 m.






Нишка тврђава












Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km.







Нишка Бања је градско насеље у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша  у Нишавском округу.
Нишка Бања се налази на југоистоку Србије , поред магистралног правца Београд - Ниш - Софија - Истанбул (или нишавско-маричке магистрале), удаљена 10 km од Ниша и 250 km од Београда.
Природни лековити фактори у Нишкој Бањи су блага, умерено-континентална  клима , термоминералне воде, природно минерално блато и лековити гасови. Лековите воде, које извиру са пет извора припадају групи земноалкалних хомеотерми (36-38° С ), благо минерализованих, слабо радиоактивних са капацитетом од 56 литара у секунди.





Коришћени су делови текста из Википедије:
Костић, М., Петковић В. (1935). Геологија Источне Србије, књ 1. Београд:Посебна издања САН, књ. CV.


Костић, М (1958). Нишка бања (свеска V изд.). Београд: Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“. стр. 111—130.






15.06.2016.

Почео је летњи распуст

Довиђења до септембра!


Завршила се још једна школска година. Наступили су дани без школских обавеза. Последњи радни дан у нашој школи провели смо у веселом расположењу.  У госте су нам дошли глумци градског позоришта ,,Театар 91" и одиграли представу ,,Гула".

Погледајте неколико сличица са  представе :











Ево и видео клипа:
  
video

Видимо се 1. септембра када ће школе ,,велике  мирне овце које окаче велико звонце" да ,,звоне, звоне и децу гоне у жуте мале авионе".