СРЕЋНА НОВА 2016. ГОДИНА!

Свим ђацима и просветним радницима срећну и успешну Нову 2016. годину желе ученици и учитељи ОШ ,,Љупче Николић“, издвојеног одељења у селу Краљеву!

УБИСТВО КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА I

Навршила се 81 година од убиства краља Краљевине Југославије, Алексанадра Карађорђевића I у Марсеју у Француској. Дана 17. децембра 2015. године навршиће се 76 година од откривања споменика у Нишу.

УБИСТВО КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА I

Краљ Краљевине Југославије, Алексанадар Карађорђевић I је убијен 9. октобра 1934. године у Марсеју у Француској.

                 Прва страна Политике од 10. октобра 1934. године на којој је ударна вест 
                        о атентату на краља Александра Карађорђевића I у Марсеју. [1]

                           Атентат на Краља Александра I у Марсеју 9. октобра 1934. године. 
                                             (Политика од 12. октобра 1934. године)[2]

      

            
Сутрадан, 10. октобра, достављен је телеграфски распис да се поводом смрти Блаженог Краља Александра истакну црне заставе и да се тога дана не држи настава у школама. Среско начелство је 12. октобра доставило распис о одржавању комеморације покојном Краљу Александру I, а 13. октобра акт о објављивању ученицима о доласку Краља Петра II на престо. Послат је и посебан акт којим се тражи да сви државни чиновници положе заклетву новом краљу Петру Карађорђевићу II.
Следећим расписом је наложено да се 15. октобра, када стижу посмртни остаци Блаженопочившег Краља Александра I у домовину одрже по школама предавања првога часа о тужном значају овог историјског догађаја. Широм земље су одржавани комеморативни скупови поводом смрти Краља Александра I Ујединитеља.
На комеморативној седници управног и надзорног одбора Нишавског среског одбора друштва Црвеног крста у Пироту у сали градског поглавара Др. Душан Стевчић је на отварању рекао:

,,Господо чланови, зла коб задесила је Југословенски народ, јер је 9. овог мца, баш у моменту када је хитао пријатељској Француској гнусним атентатом на тлу Француске, у Марсељу, лишен живота Витешки Краљ Александар I Ујединитељ. У моменту када је народним послом пошао у пријатељску Француску да утврди успехе свога неуморног рада на Балкану и Средњој Европи; рада на престижу наше земље а у циљу општег добра целог човечанства, добра на осигурању мира.

Историјски дочек који Француски народ припрема нашем Витешком Краљу, а који је гнусним злочином претворен у дубоки бол Југословенског и Француског народа, најбоље нам сведочи како је наш народ и наш Краљ цењен у Француском народу. Живот Витешког Краља Ујединитеља пада у најбурније доба нашег националног живота. Још као млад прима на своја нејака млада плећа терет управљања ондашњом Србијом у својству регента и делећи судбину свога народа, са њим заједно подноси крст Голготе за време европског рата, да после надчовечанских напора и васкрснућа Југославије после рата, прионе тешком послу сређивања онога, што је са својом храбром војском извојевао. “ [3]

                   Весник моравског бановинског одбора Друштва Црвеног крста Краљевине 
                            Југославије, за септембар-октобар 1934. године издат у Нишу.

                           
Половином маја 1935. године среско начелство је по наређењу Министра просвете, а уз сагласност председника Министарског савета, доставило распис свим школама којим се врши измена у тексту ,,Народне химне“, а који треба да гласи:
„Краља Петра, Боже, краси,
моли ти се сав наш род.“

Обласни одбор Народне одбране је 23. октобра 1934. године поднео иницијативу о подизању споменика Блаженопочившем Краљу Александру I Ујединитељу у Нишу, као знак општег признања за заслуге.[4]
У Алексинцу је октобра 1935. године образован Срески одбор за подизање споменика Блаженопочившем Витешком Краљу Александру I Ујединитељу у Нишу. Његови чланови су били:
1. Ружић Х. Гојко, начелник среза
2. Вукадин С. Јоцић, потпредседник општине катунске
3. Алекса Димитријевић, трговац
4. Дамњан Петковић, председник општине мозговске
5. Емил Павелка, директор Гимназије
6. Трифун Нешић, бански већник
7. Љубомир З. Јовановић, народни посланик

Овај Одбор је 20. октобра 1935. године известио председника општине краљевачке о свом формирању са молбом да се и у Краљеву образује Месни одбор за подизање споменика Блаженопочившем Витешком Краљу Александру I Ујединитељу. У распису Општинској управи у Краљеву се каже: „Одмах образујте месни одбор у општини за подизање споменика Блаженопочившем Краљу Александру I Ујединитељу, у који да уђу најугледније личности из општине (на пр. председник општине, учитељ, свештеник и који угледни грађанин.)
Одбор да не буде састављен од много лица, јер би то отежавало рад.
Одбор треба да има секретара и благајника.
О извршеном одмах известити и наведите имена лица која су ушла у одбор.“

Поступајући по наређењу из расписа, на свом састанку Општински одбор у Краљеву је образовао Месни одбор за подизање споменика Блаженопочившем Краљу Александру I Ујединитељу у Нишу, кога су сачињавали:
1. Драгољуб И. Ракић, председник Краљева
2. Милан М. Стаменковић,
3. Светомир А. Лазаревић, и
4. Станко Миленковић, сви из Краљева
5. Љубомир Д. Видојковић, и
6. Добривоје В. Савић, из Вакупа
За секретара – благајника одређен је учитељ из Краљева Радивоје Ј. Илић.

                            

         Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу у Нишу, 

    подигнут 17. децембра 1939. године.

Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу је откривен и освећен 17. децембра 1939. године. Споменик је био дело вајара Радете Станковића.[5]
„На постаменту од црног гранита, високом девет метара, на коњу у скоку је Блаженопочивши Краљ Александар Први Ујединитељ, а са стране су на постаменту два рељефа. Један представља војнике у покрету а на другом Краљ Александар прима депутацију Мораваца.“ [6]
           Споменик је након ослобођења Ниша, 1946. године склоњен и уништен.[7]

---

[1] Политика, Београд, среда 10.октобар 1934.
[2] Политика, Београд, петак 12.октобар 1934.
[3] Весник моравског бановинског одбора Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије, Ниш 1934.
[4] Политика, Београд, четвртак 25. октобар 1934.
[5] На слици је разгледница штампана након подизања споменика. Оригинал се чува у историјском архиву у Нишу
[6] Политика, Београд, понедељак 18. децембар 1939.
[7] Туристичка организација Ниш: „Ниш“, туристички водич стр. 41, (2009)

Како се некада прослављала школска слава, Свети Сава

           Најсвечанији дан  у току године у свакој школи био је дан када се славила школска слава, Свети Сава. Учитељ је са својим ученицима за тај свечани дан припремао програм за родитеље својих ученика и остале госте. После програма, у вечерњим часовима би се приредила забава у школи. Деци би се тога дана поделиле бомбоне, а старији би се почастили вином и ракијом.

         За прославу Светог Саве у селу Краљеву 1925. године у продавници ,,Ђорђе Нешић и син“ у Алексинцу, набављено је:

               2 кг. ораха за 20 динара,

               1 кг. шећера за 16 динара и

               3 кг. бомбона за 66 динара.

Рачун за издату робу од 20. јануара 1925. године који је издао

Ђорђе Нешић, трговац из Алексинца.

  

         Од Милоша Величковића купљено је 10 литара вина за 70 динара и 2,5 литара ракије за 25 динара. Улазница за програм и забаву је коштала 6 динара за самца и 4 динара за члана породице.                              

         На сличан начин је школска слава прослављана свих осталих година. Наредне 1926. године цена улазнице за програм је била 5 динара за мештане села а 20 динара за странце. Приход од програма те године је планиран да се утроши за екскурзију ученика 4. разреда на Јадранско море. 

        Школска слава, Свети Сава прослављана је и за време Другог светског рата. Тако, на пример 1941. године, колачар који је узео колач обавестио је Школски одбор да не може бити колачар  јер му је син умро. Пошто се нико није јавио за колачара, Одбор је решио да одборник Живојин Миленковић да брашно да се умеси колач а свећа да се  купи од сеоских пара. За децу да се узме 2 килограма шећера и кифле. Са оваквим предлогом школски одбор се сложио. Слично се догодило и 1945. године када је колачар изјавио да не може бити колачар јер му је дете умрло. Колач је тада узео Дража Токић. Одлучено је да шећер, орахе и јаја донесу деца, а да о организацији ручка одлучи збор грађана. 

        Након завршетка рата нова власт је 1945. године донела одлуку о укидању школске славе. У краљевачкој основној школи школска слава, Свети Сава  се славила све до 1947. године, након чега  су ђаци припремали своје приредбе у част неких других новоустановљених празника.