Навршила се 81 година од убиства краља Краљевине Југославије, Алексанадра Карађорђевића I у Марсеју у Француској. Дана 17. децембра 2015. године навршиће се 76 година од откривања споменика у Нишу.
УБИСТВО КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА I
Краљ Краљевине Југославије, Алексанадар Карађорђевић I је убијен 9. октобра 1934. године у Марсеју у Француској.
Прва страна Политике од 10. октобра 1934. године на којој је ударна вест
о атентату на краља Александра Карађорђевића I у Марсеју. [1]
(Политика од 12. октобра 1934. године)[2]
Сутрадан, 10. октобра, достављен је телеграфски распис да се поводом смрти Блаженог Краља Александра истакну црне заставе и да се тога дана не држи настава у школама. Среско начелство је 12. октобра доставило распис о одржавању комеморације покојном Краљу Александру I, а 13. октобра акт о објављивању ученицима о доласку Краља Петра II на престо. Послат је и посебан акт којим се тражи да сви државни чиновници положе заклетву новом краљу Петру Карађорђевићу II.
Следећим расписом је наложено да се 15. октобра, када стижу посмртни остаци Блаженопочившег Краља Александра I у домовину одрже по школама предавања првога часа о тужном значају овог историјског догађаја. Широм земље су одржавани комеморативни скупови поводом смрти Краља Александра I Ујединитеља.
На комеморативној седници управног и надзорног одбора Нишавског среског одбора друштва Црвеног крста у Пироту у сали градског поглавара Др. Душан Стевчић је на отварању рекао:
,,Господо чланови, зла коб задесила је Југословенски народ, јер је 9. овог мца, баш у моменту када је хитао пријатељској Француској гнусним атентатом на тлу Француске, у Марсељу, лишен живота Витешки Краљ Александар I Ујединитељ. У моменту када је народним послом пошао у пријатељску Француску да утврди успехе свога неуморног рада на Балкану и Средњој Европи; рада на престижу наше земље а у циљу општег добра целог човечанства, добра на осигурању мира.
Историјски дочек који Француски народ припрема нашем Витешком Краљу, а који је гнусним злочином претворен у дубоки бол Југословенског и Француског народа, најбоље нам сведочи како је наш народ и наш Краљ цењен у Француском народу. Живот Витешког Краља Ујединитеља пада у најбурније доба нашег националног живота. Још као млад прима на своја нејака млада плећа терет управљања ондашњом Србијом у својству регента и делећи судбину свога народа, са њим заједно подноси крст Голготе за време европског рата, да после надчовечанских напора и васкрснућа Југославије после рата, прионе тешком послу сређивања онога, што је са својом храбром војском извојевао. “ [3]
Југославије, за септембар-октобар 1934. године издат у Нишу.
Половином маја 1935. године среско начелство је по наређењу Министра просвете, а уз сагласност председника Министарског савета, доставило распис свим школама којим се врши измена у тексту ,,Народне химне“, а који треба да гласи:
„Краља Петра, Боже, краси,
моли ти се сав наш род.“
Обласни одбор Народне одбране је 23. октобра 1934. године поднео иницијативу о подизању споменика Блаженопочившем Краљу Александру I Ујединитељу у Нишу, као знак општег признања за заслуге.[4]
У Алексинцу је октобра 1935. године образован Срески одбор за подизање споменика Блаженопочившем Витешком Краљу Александру I Ујединитељу у Нишу. Његови чланови су били:
1. Ружић Х. Гојко, начелник среза
2. Вукадин С. Јоцић, потпредседник општине катунске
3. Алекса Димитријевић, трговац
4. Дамњан Петковић, председник општине мозговске
5. Емил Павелка, директор Гимназије
6. Трифун Нешић, бански већник
7. Љубомир З. Јовановић, народни посланик
Овај Одбор је 20. октобра 1935. године известио председника општине краљевачке о свом формирању са молбом да се и у Краљеву образује Месни одбор за подизање споменика Блаженопочившем Витешком Краљу Александру I Ујединитељу. У распису Општинској управи у Краљеву се каже: „Одмах образујте месни одбор у општини за подизање споменика Блаженопочившем Краљу Александру I Ујединитељу, у који да уђу најугледније личности из општине (на пр. председник општине, учитељ, свештеник и који угледни грађанин.)
Одбор да не буде састављен од много лица, јер би то отежавало рад.
Одбор треба да има секретара и благајника.
О извршеном одмах известити и наведите имена лица која су ушла у одбор.“
Поступајући по наређењу из расписа, на свом састанку Општински одбор у Краљеву је образовао Месни одбор за подизање споменика Блаженопочившем Краљу Александру I Ујединитељу у Нишу, кога су сачињавали:
1. Драгољуб И. Ракић, председник Краљева
2. Милан М. Стаменковић,
3. Светомир А. Лазаревић, и
4. Станко Миленковић, сви из Краљева
5. Љубомир Д. Видојковић, и
6. Добривоје В. Савић, из Вакупа
За секретара – благајника одређен је учитељ из Краљева Радивоје Ј. Илић.
Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу у Нишу,
подигнут 17. децембра 1939. године.
„На постаменту од црног гранита, високом девет метара, на коњу у скоку је Блаженопочивши Краљ Александар Први Ујединитељ, а са стране су на постаменту два рељефа. Један представља војнике у покрету а на другом Краљ Александар прима депутацију Мораваца.“ [6]
Споменик је након ослобођења Ниша, 1946. године склоњен и уништен.[7]
[1] Политика, Београд, среда 10.октобар 1934.
[2] Политика, Београд, петак 12.октобар 1934.
[3] Весник моравског бановинског одбора Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије, Ниш 1934.
[4] Политика, Београд, четвртак 25. октобар 1934.
[5] На слици је разгледница штампана након подизања споменика. Оригинал се чува у историјском архиву у Нишу
[6] Политика, Београд, понедељак 18. децембар 1939.
[7] Туристичка организација Ниш: „Ниш“, туристички водич стр. 41, (2009)
Нема коментара:
Постави коментар