14.05.2017.

Екскурзија - 2017.



 11. мај 2017. год.
Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из 1. српског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића.
На платоу узвишења, где је био шанац Стевана Синђелића, 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Командант српских устаника на Чегру, Стеван Синђелић остварио је тада херојски подухват. Пуцањем у барутану покушао је да заустави продор Турака. Од глава изгинулих Срба на Чегру Турци су исте године изградили  Ћеле кулу у Нишу.

 

 

  

  





 
Каменички вис је један од врхова на планини Калафат (837 m), на надморској висини од 814 m. Налази се на територији нишке градске општине Пантелеј.
Удаљено је 14 km од центра Ниша. Налази се изнад села Каменице,  по коме је добило име, на надморској висини од 750-800 m.






Нишка тврђава












Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km.







Нишка Бања је градско насеље у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша  у Нишавском округу.
Нишка Бања се налази на југоистоку Србије , поред магистралног правца Београд - Ниш - Софија - Истанбул (или нишавско-маричке магистрале), удаљена 10 km од Ниша и 250 km од Београда.
Природни лековити фактори у Нишкој Бањи су блага, умерено-континентална  клима , термоминералне воде, природно минерално блато и лековити гасови. Лековите воде, које извиру са пет извора припадају групи земноалкалних хомеотерми (36-38° С ), благо минерализованих, слабо радиоактивних са капацитетом од 56 литара у секунди.





Коришћени су делови текста из Википедије:
Костић, М., Петковић В. (1935). Геологија Источне Србије, књ 1. Београд:Посебна издања САН, књ. CV.


Костић, М (1958). Нишка бања (свеска V изд.). Београд: Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“. стр. 111—130.