У сусрет 145. годишњици од отварања прве Учитељске школе у Србији

                  Пре 145 година, 27. јануара 1871. године отворена  је прва Учитељска школа у Србији. Педесетогодишњица рада школе је прослављена пре 95 година, 24. и 25. маја 1921. године у Алексинцу.

             Законом о уређењу учитељских школа од 5. октобра 1870. године,  отворена је у Крагујевцу 27. јануара 1871. године прва Учитељска школа у Србији. Најзаслужнији за  њено оснивање био је тадашњи Министар просвете Димитрије Матић.                                       

          До тада су за учитеље постављани свршени богослови или гимназисти. У ову школу, која је првобитно трајала три године, уписивани су ученици који су завршили четири разреда средње школе. Тако је поправљена кадровска структура одговарајућим образовањем што је допринело побољшању наставног процеса у основним школама. Све ово је условило и поправљању материјалног положаја учитеља. Учитељска школа је седам година радила у Крагујевцу. „Првих година текао је школски живот правилно, а после је поремећен услед ђачких нереда, које су изазвали сукоби између неких професора, а после су дошли и политичко партијски утицаји Због тога је по предлогу тадашњег заступника управитеља, школа премештена у Београд 1876. г. „ [1]
         Након 19 година, указом од 31. јула 1896. године, због штрајкова и нереда пребачена је са свом документацијом у Алексинац. Смештена је у згради која је била планирана за основну школу. (Зграда општинског суда.) За њу је тада  секретар Министарства просвете Миленко Марић рекао да: „је једна од најлепших грађевина у Алексинцу и могло би се њоме слободно свака окружна варош у Србији поносити.“ Учитељска школа је у овој згради радила до 4. марта 1963. године.

Због избијања Првог светског рата 1914. године, школа је прекинула са радом и била је преузета за потребе војне болнице. Свој рад је обновила 1919. године. За време Другог светског рата ова школа није прекидала свој рад. Са образовањем учитеља је престала 1993. године, када је постала Виша школа за образовање васпитача.

Педесета година рада прве Учитељске школе у Србији навршавала се 1921. године, када је у Алексинцу тим поводом одржана велика свечаност. Та ,,културна манифестација и једна апотеоза учитељског рада; једно славље које је оставило дубок утисак у душама свих учесника и створило најлепше задовољство у срцима свих родољуба и оних који воле школство и учитељство“ [2] одржана је  24. и 25. маја 1921. године.

Зграда у којој је отпочела са радом Учитељска школа у Алексинцу. 
(Сада је то зграда Општинског суда.)

Поводом прославе 50-годишњице Учитељске школе, школски надзорник Војислав Михаиловић је управитељима школа у алексиначком срезу послао допис, у коме каже:

„Да бих видније истакао рад учитеља-ца овог школ. среза, а у циљу развијања утакмице у раду код ђака и наставника-ца, решио сам, да поверени школски срез узме, као једно просветно тело, званично учешће у прослави педесетогодишњице Учитељске школе које ће се одржати у Алексинцу 24. и 25. маја ов. год.

То учешће има се извести: личним, корпоративним присуством свих наставника-ца и њихових ђака, изложбом ђачких радова и вештина (писање, цртање) и др. ручних радова (мушких и женских); такмичењем у певању, гимнастичким и соколским играма, декламацијама и др. Тако исто биће изложени и наставнички радови: збирка очигледних средстава и друго, што су поједини наставници-це прибрали и израдили ради извођења наставе у својој школи.“

Припреме за прославу су детаљно и савесно спроведене. Школски надзорник се лично срео са управитељима основних школа 24. априла 1921. године у канцеларији надзорништва где им је дао потребна обавештења и упутства. Учитељи су требали да прикупе радове за изложбу и пошаљу их, као и извештај: „са чиме ће учествовати та школа на утакмици 24. о.м: којим песмама, декламацијама, играма, и др. именујући и разред.

У исто време скрећем Вам пажњу да припремите ђаке за слет 24. о.м.  Обавестите ђачке родитеље,  школски одбор и општински суд,  јер ће сви бити дужни узети учешће у овој свечаности и помоћи да се деци обезбеди  што пријатније бављење у вароши.“

Детаљно разрађени план прославе школски надзорник је послао управитељима основних школа 12. маја расписом у коме наређује:

„...да сви наставници-це  са својим ђацима дођу у Алексинац и присуствују прослави педесетогодишњице Учитељске школе 24. и 25. маја 1921. г.

Управитељи са наставницима предузеће потребне мере да се деци осигура потребан број оброка хране (који ће сами ученици спремити) рачунајући 1 оброк више као резерву за евентуално дуже бављење у Алексинцу и на путу. За превоз хране,  постељних ствари простирке (ако би се нашла слама) судова за воду и др.  ствари као и за случај да се деси обољење или изнемоглости код деце, управитељ ће се обратити општинском суду, који ће у том смислу добити наређење од среских начелника. Од њих треба тражити и довољан број људи, који ће бити стављени управитељу на расположење као помоћници  шк.. служитељима.

Са наставницима и ђацима доћи ће и школски одборници и обавестити и позвати и ђачке родитеље. Болесну и слабуњаву децу ослободити. Школе које стижу у Алексинац 23. о.м. треба да су у вароши до ...(нечитко)

Све школе доћи ће 24. о.м. у 8 ½ сах. код цркве, одакле ће их одређени наставници поставити на место где ће чекати на покрет. Програм свечаности добићете накнадно.

Пошто ће се наставници-це  морати задржати и 25. о.м. цео дан у Алексинцу, то ће се ђаци вратити сами са шк. одбором, служитељима  и одређеним људима.

Који наставници не могу да осигурају стан, нека се одмах јаве  да би им се могао осигурати.“

Управитељима основних школа је послат  распис К. Бр. 631. у коме је дат  тачан распоред по којем су требале школе доћи и боравити у Алексинцу.

школа	преноћиште  23.5 1921.	преноћиште  24.5.1921.
1. Бобовишка 2. Бованска 3. Крупачка 4. Делиградска          5. Добрујевачка 6. Дражевачка 7. Д. Крупачка 8. Д. Трнавска 9. Краљевачка 10. Липовачка 11. Мозговска 12. Пруговачка 13. Рутевачка 14.Суботиначка 15. Врћеновачка 16. Вукањска 17.Гредетинска 18. Грејачка 19. Г. Адровачка 20.  Д. Љубешка 21 .Житковачка 22.Јаковљанска 23. Корманска 24. Кулинска 25. Лоћичка  26. Моравачка 27.Прћиловачка  28. Сечаничка 29. Тешичка 30. Трњанска	у месту У Краљеву (школа) Алексинцу (школа код чесме) Бобовишту (школа) Алексинцу (гимназија) ....(вежбаоница) ....(школа код чесме) ....(вежбаоница у месту Алексинцу (школа код чесме) Суботинцу (школа) у месту .... .... .... Алексинцу (школа код чесме) Прћиловица (школа) Алексинцу (гимназија) у месту Алексинцу (вежбаоница) у месту Житковцу (кафана Морава) Алексинцу (шумар. школа) Житковцу (школа) ....(Антина кафана) у месту .... Житковцу (занатска каф.) Алексинцу (женска школа) у месту	у месту У Краљеву (школа) Алексинцу (школа код чесме) Бобовишту (школа) Алексинцу (гимназија) ....(вежбаоница) ....(школа код чесме) ....(вежбаоница у месту Алексинцу (школа код чесме) Суботинцу (школа) у месту .... .... .... Алексинцу (школа код чесме) Прћиловица (школа) Алексинцу (гимназија) у месту Алексинцу (вежбаоница) у месту Житковцу (кафана Морава) Алексинцу (шумар. школа) Житковцу (школа) ....(Антина кафана) у месту .... Житковцу (занатска каф.) Алексинцу (женска школа) у месту

Распоред по којем су требале школе доћи и боравити у Алексинцу поводом прославе 50-годишњице Учитељске школе.

        
              На прослави поводом педесетогодишњице Учитељске школе у Алексинцу активно учешће је узео и учитељ краљевачке основне школе Војислав Поповић са својим ученицима. Он се највише ангажовао у организацији културно-уметничког дела прославе. Концертни део ове прославе са игранком је организовала школска дружина  ,,Будућност“, и он је одржан првог дана  прославе 24. маја 1921. године. У овом  делу програма  је учествовао хор алексиначке секције Југословенског учитељског удружења. Учитељ Војислав Поповић је имао и свој виолински соло наступ уз клавирску пратњу г-ђице Кнез Милојковићеве.[3]

  Добре резултате на ,,утакмици ђачких радова“ постигли су и ученици краљевачке основне школе.                                               

           „На изложби ђачких радова од ученика-ца те школе награђени су за цртање: Драгомир Живковић, Милорад Илић, Будимир Величковић, Милева Миловановићева, Илија Радичевић, Јеротије Д. Петровић, ученици-це 4. разреда.

        За писање: Бранка Миладиновићева, Стојанка Миленовићева, Милош М. Милошевић, Петроније В. Маринковић, Живојин М. Величковић, Лазар М. Миловановић, уч-це 2.раз.; Вукослав Петровић, Вукосава Јовановићева, Ранђел Б. Величковић, Милорад М. Милетић, Јевросима Петровићева, учен-це 3. раз.;Илија Радичевић, Видосава Миленковићева, Будимир М. Величковић, Јеротије Д. Петровић, Трифун В. Радојковић, Олга Миленовићева, Милорад Н. Илић, Надежда Миленковићева, учен-це 4.раз.“

Као гости, на прослави педесетогодишњице Учитељске школе били су: Министар просвете Светозар Прибићевић, епископ тимочки Иринеј, Главни одбор југословенских учитеља и др.

      
                                                                                            
                                                                              Светозар  Прибићевић,  Министар  просвете 
                                                                              Краљевине Срба, Хрвата и   Словенаца од
                                                                              1920 – 1922. и 1924 – 1925. године.

                                                                                                                                                               

---

[1] Политика, Београд, уторак 24. мај 1921.

[2] Сокобањске новости, бр. 9, 1932.

[3] Јован С. Јовановић, Споменица, Ниш 1921. (Мр. Марина Гавриловић, Факултет уметности Ниш, Музика и музичари у Учитељској школи у Алексинцу 1896-1940. Караџић-часопис за историју, археологију и уметност, Нова серија  2/2010.)