Наша народна усмена
књижевност је веома богата народним умотворинама свих врста. Прелепе бајке, басне, народне приче, приповетке, епске и
лирске народне песме и народне умотворине попут загонетки, питалица, народних
изрека и пословица су доказ
оштроумности, сналажљивости и бистрини ума нашег народа који их је створио.
Сликовитост, вишезначности и духовитост
речи и израза доприноси јединственошћу, оригиналношћу и посебношћу које српски
језик поседује што га чини
препознатљивим у односу на остале језке.
Упала му секира у мед
Безброј пута смо чули, а можда смо некада и употребили
ову мисао. Када се некоме деси нешто неочекивано, када му се изненада осмехне
срећа или доживи неочекивани успех, обично се каже да му је ,,упала секира у мед“.
Како је дошло до настанка ове изреке?
Некада давно, када људи нису знали да пчеле производе
мед, наилазили су у шуми на ројеве дивљих пчела и њихових скривених саћа. Њима
се веома свиђала та слатка пчелиња творевина. Пошто још нису знали да гаје
пчеле, људи су лутали шумом и тражили скровишта дивљих пчела пуних меда. Био је
то прилично тежак посао јер су пчеле своје саће и мед сакривале у шупљинама при
врховима дрвећа. Скупљачи меда су морали добро да се намуче пентрајући се по дрвећу и ударајући секиром по кори дрвећа
не би ли та скровита места пронашли. Када су имали среће да наиђу на скровиште,
ударцем би пробили кору дрвета а секира би под силином ударца упала у мед.
Човек се радовао томе и био је необично срећан. Вероватно су се радовала и деца
када би се отац појавио на вратима носећи им пуно слатког меда. Тако је и
настала ова изрека.
Некада
се може чути да је некоме ,,упала кашика
у мед“. Овако се каже када неко доживи неочекивану, изненадну срећу.
