У народу се каже...

Наша народна усмена књижевност је веома богата народним умотворинама свих врста.  Прелепе бајке,  басне, народне приче, приповетке, епске и лирске народне песме и народне умотворине попут загонетки, питалица, народних изрека и  пословица су доказ оштроумности, сналажљивости и бистрини ума нашег народа који их је створио.

Сликовитост, вишезначности и духовитост речи и израза доприноси јединственошћу, оригиналношћу и посебношћу које српски језик поседује  што га чини препознатљивим у односу на остале језке.

Упала му секира у мед

           Безброј пута смо чули, а можда смо некада и употребили ову мисао. Када се некоме деси нешто неочекивано, када му се изненада осмехне срећа или доживи неочекивани успех, обично се каже да му је ,,упала секира у мед“.

          Како је дошло до настанка ове изреке?

          Некада давно, када људи нису знали да пчеле          производе мед, наилазили су у шуми на ројеве дивљих пчела и њихових скривених саћа. Њима се веома свиђала та слатка пчелиња творевина. Пошто још нису знали да гаје пчеле, људи су лутали шумом и тражили скровишта дивљих пчела пуних меда. Био је то прилично тежак посао јер су пчеле своје саће и мед сакривале у шупљинама при врховима дрвећа. Скупљачи меда су морали добро да се намуче пентрајући се  по дрвећу и ударајући секиром по кори дрвећа не би ли та скровита места пронашли. Када су имали среће да наиђу на скровиште, ударцем би пробили кору дрвета а секира би под силином ударца упала у мед. Човек се радовао томе и био је необично срећан. Вероватно су се радовала и деца када би се отац појавио на вратима носећи им пуно слатког меда. Тако је и настала ова изрека.

            Некада се може чути да је некоме ,,упала кашика у мед“. Овако се каже када неко доживи неочекивану, изненадну срећу.