БРОЈЕВИ

Бројеви...бројеви...бројеви...

Често  можемо чути да  је  вредност неке  робе  достигла цифру  од, рецимо 

10 000 евра. Можда та роба толико кошта, али је погрешно речено. Јер, цифре су симболи помоћу којих записујемо бројеве. Оне немају вредност. Зато је 10 000 број, а не цифра.

Бројеве записујемо помоћу десет цифара: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9. Скуп правила помоћу ког се представљају бројеви је бројевни систем. Ми користимо ДЕКАДНИ бројевни систем.

Вредност броја зависи од распореда цифара којима је записан. На пример, бројеви 123 и 231 имају исте цифре, али им је вредност различита.

123 = 1 х 100 + 2 х 10 + 3, али је зато

231 = 2 х 100 + 3 х 10 + 1.

Бројеви Старих Египћана

Стари Египћани су бројеве представљали хијероглифима.

Број 1 је био права црта,

број 10 је био потковица,

број 100 је подсећао на клупко, 

а 1 000 на локвањ.

Број 10 000 је био број за племиће - представљао је прст који наређује.

Број  100 000 је била жаба, а

1 000 000 је број који је био потребан фараону да преброји заробљенике, представљао је човека са подигнутим рукама.

Мајански бројеви

Народ из Централне Америке, Старе Маје писали су бројеве помоћу 20 цифара. Слика шкољке је била знак за нулу. Цифре од 1 до 19 су се градиле помоћу хоризонталних цртица и тачкица. Често су представљали цифре и цртежима лица богова.

Бројеви Старих Вавилонаца

Вавилонци су бројеве записивали клинастим писмом. Клинови су имали вредност од 1 до 59, а то је зависило од груписања и њиховог распореда. Празно место је било место без вредности. (Данас је то нула.) За записивање бројева они су, дакле имали 60 цифара. Овај систем, стар више од 5 000 година, користимо и данас, за мерење времена: 1 сат има 60 минута, а 1 минут 60 секунди.

Римски бројеви

Римљани су бројеве записивали помоћу седам цифара. Слова: I, V, X, L, C, D и M одговарају бројевима 1, 5, 10, 50, 100, 500 и 1 000. Остали бројеви се записују тако што се врши сабирање или одузимање. То изгледа овако: 2 је II (1+1), три је III (1+1+1), 4 je IV (5-1), итд. Римски бројеви се користе данас за означавање редних бројева, а најчешће као ознаке на сатовима.

Арапски бројеви

Бројеве које ми познајемо и највише употрбљавамо називамо арапски бројеви. Заправо, њих су измислили Индијци. 

Багдад је у 9. веку био престоница арапског царства. Једног дана  индијски амбасадор је калифу Ал Мамуну донео поклон. То је био спис по називу Сиданта. У њему су биле исписане цифре 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и нула. Арапи су прихватили ове цифре и начин записивања бројева, унапредили  их па су развили и рачун. И до данас је остао назив: арапске цифре.