28.03.2021.

Са краљевог путовања по Источној Србији


Убиством краља Александра Обреновића и његове супруге Драге Машин у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године завршен је један тежак период у историји Србије. За новог краља Србије Народна скупштина је 2. јуна 1903. године изабрала Петра Карађорђевића. Син кнеза Александра и унук вожда Карађорђа положио је заклетву 12. јуна и почео своју владу. Крунисан је септембра 1904. године. Нови режим је донео оздрављење државног и духовног живота у Србији. Влада Петра Карађорђевића је период убрзаног политичког, националног и културног успона. Као владар поштовао је Устав и парламентарну демократију. Са великим успехом је водио Србију кроз Балканске ратове 1912-13. године.  

Краљ Петар I је 1906.  августа месеца путовао по Источној Србији. Пошао је 16. августа из Београда у раним јутарњим часовима. Обишао је Доњи Милановац, Кладово, Неготин, Бољевац, Зајечар, Књажевац и стигао у Сокобању у поподневним часовима 26. августа. Одмарао се у току наредног дана и кренуо из Сокобање 28. августа 1906. године у 6 сати изјутра. Испраћај из Сокобање је био срдачан. Краљ је у пратњи министра преседника  Николе Пашића кренуо преко Алексинца за Београд. Начелник округа нишког и дивизијар тимочке дивизије г. Живковић испратили су краља до границе својих округа. [1]

По протоколу је предвиђен ,,застанак у Бовну са закуском, у Нерићевом Хану и Делиграду.[2]  На свом путу је прошао кроз село Суботинац и Краљево где му је организован дочек од стране локалног становништва.

У Суботинцу је организован дочек на ,,вашаришту“. Краља је дочекао председник општине са својим одборницима. Пред краља су изашле две најлепше девојке из села и понудиле га погачом и сољу. Краљ је поздравио присутне грађане и одржао краћи говор о стању у држави и својим будућим плановима. Након свог излагања упитао је присутне да ли има неко нешто да пита. Настала је тишина , а онда се сеоски кмет Јанковић Никодија осмелио и упитао краља: ,,Ваше величанство, јел' дува кошава у Београд? Код нас млого дува!“ Краљ је схватио питање једног обичног човека из народа па је одговорио: ,,Дува кошава и у Београду, и то је добро за здравље људи јер односи нечистоћу.“ Након овога краљ се упутио ка Краљеву а питање кмета Никодија је постала сеоска шала.[3]

У Краљеву је баба једног мештанина требала да умеси погачу за традиционални дочек  са хлебом и сољу. Ту погачу је намазала са горње стране јајетом. То јаје није било добро печено па из страха да краљ не испрља руке док ломи комад погаче, домаћица је није изнела. Мештанин који је требао да обезбеди погачу за овај чин био је изненађен овим. Када је краљ Петар отишао из села, он упита бабу зашто није изнела погачу, на шта она одговори: ,,Јес, па да Kраљ умаже руке с' јајца!“[4]

,,До 1912. г. деца из Краљева похађала су школу у Суботинцу, а те године, заузимањем председника општине краљевачке отворена је школа у самом селу. Иницијативу је дао краљ Петар приликом проласка кроз село а грађани, нарочито Милија Миловановић прионули су на рад и подигли лепу школ. зграду“

                             Извештај од 28. јуна 1923. године о времену грађења школе.


[1] Политика, Уторак 29. август 1906. године

[2] Политика, Уторак 15. август 1906. године

[3] Љубинко-Љупче Микић, Суботинац, Суботинац 2003

[4] Казивање Радивојевић Љиљане из Краљева

Нема коментара:

Постави коментар